Tanja (8.deo)
Nova igračka pojavila se jedne hladne decembarske večeri.
Tanja je sa društvom bila u diskoteci. Marko na službenom putu.
Plesala je u ritmu Čoline pesme: "Izgledaš mi kao lutkica iz Trsta...", kada joj je prišao poznanik iz nekih davnih dana. Poznanik, ma ne, u stvari, nije joj on bio ništa, samo prolazana
simpatija, neko koga je kao klinka volela da posmatra u gradu, kada bih posle treninga prošetala centrom. Bio je od onih lepih frajera koji lupaju recke i koji je za nju rekao da je
slatka klinka sa kojom će biti tek kad se iskvari.
"Zar misli da sam se iskvarila? - pogledala ga je sa osmehom
Ne, nije to mislio. Samo ju je upoznao sa nekim ko bi to želeo.
Gordan je bio sve što Marko nije! Tako velik, tako snažan, tako opasan!
Tako opasan! Upravo je to bio najveći magnet.
"Tanja idemo kući" - bratov glas ponovo je pojačao muziku i graju u diskoteci.
"Neka, otpratiću je ja. Ne brini, samnom je sigurna. Ništa joj se neće deseti" - bila je presrećna kada je Gordan to rekao.
Mihajlo je znao da Tanja ne želi sa njim da ide kući. Znao je da ovaj Crnogorac nije za nju, ali isto tako je znao da njegovu sestru ništa neće sprečeti da bude sa njim ako to želi. A želela je, video je to u njenim očima. Plašio se ali isto tako imao je poverenja u svoju mladju sestru.
"Dobro, držim te za reč" - pripretio je prstom Gordanu, a sestru poljubio u čelo - "Čuvaj se"
