Zmajchein svet

Zbunjeno, kao dete uhvaćeno u krađi, Tanja je počela da zamuckuje.

"Znao sam da ćeš mi se vratiti. Pssst" - stavio je prst na njene usne - "Sladja mi je sve ispričala."

Iznenađenje nije mogla da sakrije.

Uhvatio je za ruku i poveo u park. Upadali su jedno drugom u reč pokušavajući da se izvine, da objasne, pojasne, opravdaju. 

"Baš sam blesava" - pomislila je - "toliko me voli!"

Isprepletenih tela sedeli su na klupi, zamrsio je svoje prste u njenu kosu, a onda ju je poljubio. Onda ju je probudio.

"Šta radiš to Tanja?" - pitala je sebe

Znala je odgovor.

Igra se, dok ne nađe novu igračku.

"Odlazi!" - viknula je ne osvrnuvši se. 

Spustila je glavu medju kolena i prebacila kosu. Gledala je kroz zavesu svojih lokni kako se mrse sa poljskim cvecem. Izgledalo je kao da igraju igru zavodjenja. Lokne taman rašire 

ruke ka cvetu, privuku ga sebi, a onda se kao zmija obaviju oko svog plena i razbacaju latice u reku, da ih odnese nekom drugom u zagrljaj. Da li se i ona tako igrala sa Markom? I 

zašto je u opšte osetila ljubomoru? Ne, Marko sebi ne bi dozvolio da bude sa takvom devojkom, pa ni iz inata. Dobro ga je upoznala. On je bio samo njen. Ali ona, ona je ljubomorna 

gadura koja nije krila netrpeljilvost prema Tanji. U pocetku joj je bilo žao što se Toma samo poigrava sa Sladjom. Ipak vremenom je shvatila da bi igra mogla biti još interesatnija.

Odjedom postala je svesna da nije sama. Osetila je necije prisustvo i shvatila da "Dobro vece" nije otišlo.

Podigla je glavu i srela se sa njegovim ocima. Bio je to isti neznanac kojeg je srela one noci.

"Ti baš voliš da mi uznemiravaš misli?" - upitao je sa osmehom

"Pa onda ih odvetite negde gde ih necu uznemiravati!" - opet je bila drska

"Ne mogu, to mesto ne postoji" - i dalje je bio nasmejan

"Uvek postoji, samo ga treba pronaci" - odgovorila je nešto blaže

Bio je to poljubac koji joj je trebao tog trenutka: strastven, divlji, požudan, topao, a opet toliko nežan i ispunjen. Plivala jenepoznatom rekom i nije razmišljala o brzacima. Talas 

stvarnosti pljusnuo joj je obraze.

"Bila si u pravu, uvek postoji. Našao sam ga" - njegov osmeh bio je neopisivo zagonetan

Tog trenutka znala je da nikada neće pripasti Marku. Ali ni ovom neznancu.

Izvinula se i krenula dalje.

Uhvatio je za ruku.

"Želeo bih da znam kako se zoveš?" - pitao je neznanac

"Ja sebe ne zovem, mene zovu" - započela je igru

"A kako te zovu?" - prihvatio je

"Imenom" - osmehnula se

"Kako ti je ime?" - bio je uporan

"Hvala na pitanju, dobro je" - potrčala je uz bedem

Nije je sledio. Glasan smeh ostao je kraj reke dok je Tanja otključavala svoj bicikl u Markovom ulazu.

Misija uspela. Bicikl otključan.

Na vratima ulaza, baš kada se isključilo svetlo, pojavi se on.  

"Malena, da li je sve u redu, da li si dobro?" - začula je pitanje umesto odgovora koji je toliko tražila. Podigla je pogled i ugledala nepoznatog muškarca. Nemo je klimnula glavom. On je seo pored nje. Ni sama ne zna koliko je trajala tišina. A onda je postala svesna da sedi sa potpunim strancem u gluvo doba noći, na obali reke. Brzo je ustala i krenula pogledom da traži bicikl. Nepoznati je stajao pored nje držeći ranac na koji je potpuno zaboravila.

"Ne boj se malena. Lepo sanjaj" - nežno je rekao, a Tanja je samo mahnula i odjurila u noć.

Vreo tuš kakav je oduvek volela nije joj prijao. Pustila je hladnu vodu da odnese prethodni dan.

A dani koji su usledili vrteli su se oko obaveza. Marka tu nije bilo. Nije mogla da ga pozove, da ode do njega. Ali nije dolazio i zvao ni on.

To nije bilo vreme mobilnih telefona i fejsbuka, još uvek smo pisali pisma, ostavljali poruke onima koji bi se javljali na fiksni, slali ih usmeno preko drugara. Ni jedna takva nije dolazila do Tanje.

Rešila je da se suoči sa Markom, sa sobom. Otišla je tamo gde ga je i ostavila one noći.

Stepenice nije preskakala, izgledale su tako visoke, a ona kao olovo da nosi u patikama. Ipak popela se dovoljno visoko da vidi Sladju i Marka kako se kikoću ispred njegovog stana. Nije razumela šta je razlog njihovog smeha. Nije želela ni da sazna. Sjurila se dole. Trčala je i opet se našla kraj reke. Uzbudjenje, bes i ljubomora crpeli su joj snagu. Bicikl...zaboravila ga je u ulazu. Da se vrati? Ne može da sretne Marka ili Sladju. Ne može ni da ga ostavi prepoznaće ga. Mora da se vrati, treba joj bicikl. Sačekaće još malo da se smiri, da padne mrak, da se kao lopov ušunja i uzme svoje. Bicikl ili Marka? Da li je on u opšte više njen?

"Dobro veče" - zacula je pozdrav umesto odgovora koji je toliko tražila.