Zmajchein svet

Nova igračka pojavila se jedne hladne decembarske večeri.

Tanja je sa društvom bila u diskoteci. Marko na službenom putu.

Plesala je u ritmu Čoline pesme: "Izgledaš mi kao lutkica iz Trsta...", kada joj je prišao poznanik iz nekih davnih dana. Poznanik, ma ne, u stvari, nije joj on bio ništa, samo prolazana 

simpatija, neko koga je kao klinka volela da posmatra u gradu, kada bih posle treninga prošetala centrom. Bio je od onih lepih frajera koji lupaju recke i koji je za nju rekao da je 

slatka klinka sa kojom će biti tek kad se iskvari.

"Zar misli da sam se iskvarila? - pogledala ga je sa osmehom

Ne, nije to mislio. Samo ju je upoznao sa nekim ko bi to želeo.

Gordan je bio sve što Marko nije! Tako velik, tako snažan, tako opasan!

Tako opasan! Upravo je to bio najveći magnet.

"Tanja idemo kući" - bratov glas ponovo je pojačao muziku i graju u diskoteci.

"Neka, otpratiću je ja. Ne brini, samnom je sigurna. Ništa joj se neće deseti" - bila je presrećna kada je Gordan to rekao.

Mihajlo je znao da Tanja ne želi sa njim da ide kući. Znao je da ovaj Crnogorac nije za nju, ali isto tako je znao da njegovu sestru ništa neće sprečeti da bude sa njim ako to želi. A želela je, video je to u njenim očima. Plašio se ali isto tako imao je poverenja u svoju mladju sestru.

"Dobro, držim te za reč" - pripretio je prstom Gordanu, a sestru poljubio u čelo - "Čuvaj se"

Zbunjeno, kao dete uhvaćeno u krađi, Tanja je počela da zamuckuje.

"Znao sam da ćeš mi se vratiti. Pssst" - stavio je prst na njene usne - "Sladja mi je sve ispričala."

Iznenađenje nije mogla da sakrije.

Uhvatio je za ruku i poveo u park. Upadali su jedno drugom u reč pokušavajući da se izvine, da objasne, pojasne, opravdaju. 

"Baš sam blesava" - pomislila je - "toliko me voli!"

Isprepletenih tela sedeli su na klupi, zamrsio je svoje prste u njenu kosu, a onda ju je poljubio. Onda ju je probudio.

"Šta radiš to Tanja?" - pitala je sebe

Znala je odgovor.

Igra se, dok ne nađe novu igračku.

"Odlazi!" - viknula je ne osvrnuvši se. 

Spustila je glavu medju kolena i prebacila kosu. Gledala je kroz zavesu svojih lokni kako se mrse sa poljskim cvecem. Izgledalo je kao da igraju igru zavodjenja. Lokne taman rašire 

ruke ka cvetu, privuku ga sebi, a onda se kao zmija obaviju oko svog plena i razbacaju latice u reku, da ih odnese nekom drugom u zagrljaj. Da li se i ona tako igrala sa Markom? I 

zašto je u opšte osetila ljubomoru? Ne, Marko sebi ne bi dozvolio da bude sa takvom devojkom, pa ni iz inata. Dobro ga je upoznala. On je bio samo njen. Ali ona, ona je ljubomorna 

gadura koja nije krila netrpeljilvost prema Tanji. U pocetku joj je bilo žao što se Toma samo poigrava sa Sladjom. Ipak vremenom je shvatila da bi igra mogla biti još interesatnija.

Odjedom postala je svesna da nije sama. Osetila je necije prisustvo i shvatila da "Dobro vece" nije otišlo.

Podigla je glavu i srela se sa njegovim ocima. Bio je to isti neznanac kojeg je srela one noci.

"Ti baš voliš da mi uznemiravaš misli?" - upitao je sa osmehom

"Pa onda ih odvetite negde gde ih necu uznemiravati!" - opet je bila drska

"Ne mogu, to mesto ne postoji" - i dalje je bio nasmejan

"Uvek postoji, samo ga treba pronaci" - odgovorila je nešto blaže

Bio je to poljubac koji joj je trebao tog trenutka: strastven, divlji, požudan, topao, a opet toliko nežan i ispunjen. Plivala jenepoznatom rekom i nije razmišljala o brzacima. Talas 

stvarnosti pljusnuo joj je obraze.

"Bila si u pravu, uvek postoji. Našao sam ga" - njegov osmeh bio je neopisivo zagonetan

Tog trenutka znala je da nikada neće pripasti Marku. Ali ni ovom neznancu.

Izvinula se i krenula dalje.

Uhvatio je za ruku.

"Želeo bih da znam kako se zoveš?" - pitao je neznanac

"Ja sebe ne zovem, mene zovu" - započela je igru

"A kako te zovu?" - prihvatio je

"Imenom" - osmehnula se

"Kako ti je ime?" - bio je uporan

"Hvala na pitanju, dobro je" - potrčala je uz bedem

Nije je sledio. Glasan smeh ostao je kraj reke dok je Tanja otključavala svoj bicikl u Markovom ulazu.

Misija uspela. Bicikl otključan.

Na vratima ulaza, baš kada se isključilo svetlo, pojavi se on.